Svrha etažnog grejanja je da svom korisniku- ili korisnicima, obezbedi ujednačeno, kvalitetno i ekonomično zagrevanje svih prostorija u njihovom životnom ili poslovnom prostoru.
Etažno grejanje mora svom korisniku omogućiti idealne toplotne uslove za život i rad, a pri tome, kao izvor u kojem će se grejni fluid zagrevati, poželjno je izabrati kotao koji u zadatim uslovima obezbeđuje najbolje grejanje sa što manje opsluživanja i održavanja.
Znamo da su najjednostavniji i najkomforniji kotlovi za etažno grejanje električni kotlovi, zatim kotlovi na gas, pa tek onda kotlovi na tečna i čvrsta goriva. Elekto kotlovi se pritiskom na dugme puštaju u rad, na termostatu se zada radna temperatura, a postoji mogućnost da se dodatnim termostatom i tajmerom reguliše i režim rada programiran za više uslova i vremenskih intervala.
Dakle, pritiskom na dugme i zakretanjem točkića na termostatu vaš rad i briga o kotlu se završava. Ostaje samo da uživate u blagodetima toplih radijatora. Doduše, tu idilu i uživanje gotovo uvek prekine isporučeni račun za električnu energiju ili plin, a to se po pravilu dešava na kraju svakog meseca u grejnoj sezoni.
Za razliku od kotlova na čvrsto gorivo- drvo, ugalj, pelat… koji moraju da se opslužuju, tj. lože svakih 2-3 sata, da ne pominjemo utovar i istovar energenata, čišćenje pepela i njegovo iznošenje, udisanje dima i ostalih produkata sagorevanja…, električni kotlovi su pravo uživanje. Isto tako, nije moguće u stambenim zgradama sa više stanova, veoma često i bez dimnjaka, ni ugraditi bilo kakav drugi kotao osim elektro kotla, naročito ako u zgradi nije razvedena gasna instalacija. Kako bilo, etažno grejanje ima svoje prednosti ali i mane na koje ćemo vam ukazati.